Dosadni slikopis

Kruh pečemo svakih par dana. Američka spužva zvana kruh prepala nas je svojom izdržljivošću i slatkastim okusom. Amerikanci u svaki recept za kruh vole ubaciti koju šolju-dvije šećera. Teže splačine. Osim tost-spužva ima i tzv. whole-wheat bla-bla kruhova koje plaćaš 5-6 dolara i samo su malo manje degutantni. Al u našem obližnjem Super-Konzumu zvanom Giant imaš svakakve vrste brašna i nekakav kvasac u prahu i eto ti kruhek. Još jednom naklon svetom apostolu kruhovskom Zecu Pišolinku koji nas je opskrbio svetim receptom.

Koliko je bizarno da se Ana i Goga , nekad najbolje frendice dok su poput Štulića pohađale osnovnu školu u Jaski, ponovno nađu ovđe u Americi. Goga je još u srednjoj odlepršala put Amerike i slučajno iste godine ko i Ana upisala doktorat u nama nedalekom Delawareu.

Greenbelt Park. Ovdje trčimo. Neš kao Maksimir sam kaj je prepun vjeverica i bjeloguzih jelena. Nekakav prljavi potok teče kroz park. Preko tjedna trči jako malo ljudi, uglavnom neke čiče šeću. Zabranjena je upotreba parka po noći. Valjda iz respekta prema krvoločnim vjevericama.

Da opet Greenbelt Park. Često sam tamo pa moram staviti puno dosadnih fotki.

Ulaz u naš podrumček-stan. Tu su i naša vozila. Anin mlađahni Raleigh kupljen za basnoslovnih 150$ od tursko-austijskog botaničara koji ga je valjda dvaput vozio. Moj antikni Diamondback dobiven od prijatelja Amerikano-nijemca. Ovo je ujedno i prosječna klasa bicikla. Slično kao što su auti u prosjeku jeftiniji, tak i za biciklu Ameri baš i ne daju više od 200$. I voze se masovno ne/preuređeni stari Schwinnovi, Bianchi-i, Peugeoti i neke čudne marke, otprilike kao da je svaki treći bicikl koji sretnete na ulici Rog Senior. I da, kradu se. Jako često. Posvuda strašni skeleti rama bez kotača i usamljenih kotača, spomenici ciklocidnog barbarizma.

Washingtonski metro ubjedljivo je osvojio zadnje mjesto na mojoj nevelikoj metro top-listi. Odvratno skup (do vošingtona u jednom pravcu caltamao 3.50 ak je raš auvr, vozači voze da ne bi automatski pilot pregazio samoubojicu (to je razlog za nedavno ukidanje automatskih pilota). A ti vozači kao utrenirani što više cukati pa vožnja podsjeća na ZET-ova nagla zaustavljanja po Ilici, samo kaj ovdje ta cukanja budu pri većim brzinama. Bljuv. Radnim danom za nas radi samo do oko ponoći, ne smije se jest ni pit u njemu, metro stanica na China Townu bila je poznata po emitiranju iritirajućeg zvuka valne duljine koju mogu čuti samo ljudi s odličnim osjetilom sluha, dakle uglavnom djeca i adolescenti, i tako su sprječavali okupljanja mladih delinkvenata, ali i ostalih ljudi dobrog sluha, nedavno je nekakav sud ovo zabranio.  

Teta golubarka. Ko da je došla s Mažuranca. Na Dupont Circle-u. Centar Vošingtona.

Jedan od tih prefarbanih oldtajmera. Ljudi često skidaju siceve da bi smanjili vjerojatnost "odbjeglog bicikla".

Vex u Vošingtonu. prvi posjetitelj iz Hrvatske... Fora je kad se nađeš s nekim tko ti kaže kak je jučer bio na kavi na cvjetnom. Paralelni svijetovi fakat postoje...

Lov na kukce. Opet Greenbelt Park. Tu Ana i Zubovička zvana Mercedes prosijavaju lišće u potrazi za kukcima. Ameri su jako politički korektni. Moje fore o Srbima, debilima, Kanađanima, crncima, debelima, itd nisu baš dobro primljene. Dovraga i bestraga!

Opet Greenbelt Park. Divljina. Svuda oko nas. Divlje i krvoločne kornjače tek su maleni dijelić surovog bestijarija. Oposumi, rakuni, svisci, zmijetine, ćelavi orlovi, proklete vjeverice i štetoćine jeleni, žderači svega što ljudi zasade u svojim vrtovima... Da ima tolko živina negđe kod nas bio bi to park prirode...  

Medenjaci à la Roki. Integralno brašno, puno meda, malo crne čokse, itd. Polako se spremam za dan kad ću postat baka. Ovdje u Americi nema finih kekasa. Svi su odvratni, preslatki i teški. O stravičnoj situaciji što se tiče moje opsesije gumenim bombonima nekom drugom zgodom.

Noćni lov na kukce. Par Indijaca, jedna šved-amerikanka, Ameri. Luda Gwen je ova koja štrika do se kukci skupljaju na prosvjetljenu plahtu gdje ih čeka smrt u plinskoj komori. Sve u slavu znanosti. Gwen je super.

Ana i Gwen promatraju afiće i mrave. Afići- lisne uši, su mravlja stoka, oni mravima klopu iz utrobe, a zauzvrat mravi njih zaštitare.  

Anin kompa iz ureda brije na rad. Koreanac. Južni. Stalno je u uredu, jede nekakve nudle koje prelije toplom vodom i onda prducka. Po cijele dane samo čmrlji i nekaj piskara. I to mi je neki život. Nije ni čudo da ima bolove. Iako smo čuli da su američki lijekovi za konje, Anina iskustva govore drugim jezikom. Veli da je Advil kurac prema Voltarenu...

Ovo je kao čista čaša. Tipično za SAD. Sve je prljavo, i svima je OK biti neuredan. Naizgled zemlja ko stvorena za mene. Al ja samo volim kad sam ja neuredan. Ne kad su i drugi takvi. A pogotovo ne to kaj od dana kad smo stigli nitko nije počistio biciklističku stazu di se svakodnevno vozim. A tamo strgani branici, grane, staklo...Ma koja Europa...Nikad ne bumo mi Ameri u Europu, Balkanci...

Aeschnid- ja kratim vrijeme loveći kukce za Aninu zbirku koju treba predat krajem godine, kukci imaju nadimak za mene, Croatian killer.



Ali zato su kukce donedavno (dok ih zimovite temperature nisu pokokale) osvećivali chiggeri, nekakvi krpeljoliki stvorovi koji te neprimjetno zaskoće u šumi i onda te cijelog izgrizu dok spavaš. Pa imaš sto malih grozno svrbljivih čibuljica koje se ovdje slabo vide.



Ova jabuka se zove McKintosh, dakle, Apple mekintoš...

Ovo nam poslali Anini klici iz OŠ Mate Lovrak...Što radi čak noris u dubravi- ono što mu se kaže...

Išli smo i na jednu lijepu MTB vožnjicu u Patapsco park. Ima više uređenih MTB staza od cijele Hrvatske. A ovo i nije pravi MTB park, već park za sve outdoor- ljude koji vole stvari raditi s onu stranu vrata....
  Svi korisnici parka su jako pristojni. Trkači, šetači i biciklisti, svi se međusobno ispričavaju i pozdravljaju, navodno su konjisti nekorektni ali od njih ni kopito, samo pokoje suho govance.

Tekući dušik sa teren-izleta na kojem smo lovili mrave za Aninog mentora. Onda ih žive smrznemo u tekućem dušiku da se Ted Schultz, stručnjak za leteće tanjure i mrave, šef Ant Laba pri Smithsonian Museum-u, može jednog dana igrati s njihovim RNA molekulama... 

Opet Greenbelt Park. Traženi efekt? Dosada.

Puze iz Greenbelt Parka. Ana tvrdi da iste vrste ne moraju biti jestive kao kod nas. Drukčije tlo, ažblja, ažblja. Puhara je bila ko naša...Al za prave gljive nam fali planince. No, navodno je sezona smrčaka na proljeće pravo ludilo. Mljac.

Omiljen puteljak za trčanje. Gdje? U Greenbelt Parku.

I u Americi obitavaju oblaci.

Great Falls Park: Ana se šeće pored Potomaca, rijeke koja prolazi kroz Vošington. Ovo je petnaestak kilometara od Bijele kuće. Jako lijepo za vidjet, al prepuno dosadnih šetača, biciklista i ostale bagre koja brije na izlaske u prirodu. 

Zdebljo sam se ko Amerikanac.

Kutak za sranje. Great Falls Park. 

Obama nije prepopularan u Vošingtonu, možda ima neke veze bahati bandićevizam u vidu odnesenih vozila koja nestaju svugdje di Obama ode. Zbog sigurnosti paukovi miču cijeli blok auteka tam di bu se obama sparkiral. Al nerijetko zaborave zapisati di su odnijeli koji auto pa vlasnici sami traže auto, sve u ime nacionalne sigurnosti.

Oposum se igra na majmunu.